Da li je pravo na samoopredeljenje naroda jače od prava na očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta država, moglo bi se pežorativno svesti na pitanje šta je starije – kokoš ili jaje.
Siptari su nacionalna manjina u Srbiji.

Ovom tanušnom tekstiću nedostaje jedan važan podatak - objavljen je u jučerašnjoj Politici, u rubrici Pogledi.

To sve govori.

Znači, to fleksibilnije rešenje podrazumeva priznanje Kosova. Zato što sudije žive u realnom svetu i neće da zabadaju trn u oko SAD-u i Rusiji. To je zaključak. A šta bi bilo nefleksibilnije rešenje? Šta ako se buduće generacije Srba zadojene mržnjom prema Albancima odluče za konkretnije akcije? Šta ako se u Srbiji formiraju oslobodilački pokreti koji će na Kosovu i Metohiji vršiti upade s ciljem napada na takozvane Kosovske institucije i organe reda - vojsku i policiju? Šta ako se situacija na terenu dramatično promeni pa zapad izgubi interes za Kosovo usled drugih, važnijih problema? Šta ako EU upadne u takvu krizu koja dovede do raspada iste? Šta ako nas Srba za pedeset godina više ne bude usled negativnog nataliteta i sva pitanja postanu nebitna, pa samim tim i pitanje Kosova i Metohije? Mnogo pitanja a odgovora nema i niko ih ne može dati.

Konačno se na drugosrbijanskom nebu pojavila dugo očekivana diplomatska analitičarska zvezda, sa subspecijalizacijom za institucije medjunarodnog sudovanja.
U ovom komentaru se neću upuštati u autorovu ocenu nužnosti priznavanja Kosova, već ću se osvrnuti na njegovu analizu postupka i prognozu odluke MSP.
Pisac komentara je vlasnik nekoliko papirića o pravničkoj osposobljenosti i decenijama je živeo u uverenju da je pretpostavka svakog sudovanja primena pravnih pravila na činjenično stanje.
Istina nisam toliko neobavešten da sudije znaju smaknuti povez sa oka i namigivati.
Kada se radi o medjunarodnim tribunalima bio sam uveren da njihovi članovi, "uvaženi sudije", predstavljaju prvenstveno advokate svojih država, tj. da prvo polože zakletvu pred svojom državom da će zastupati njene interese, a potom sa figom u džepu pred UN da će braniti pravo i pravdu.
Medjutim zahvaljujući autoru ja sam spoznao suštinu medjunarodnog sudovanja, zašto ću mu biti večno zahvalan.
Po autoru je za sudjenje "uvaženim sudijama", vrhunskim pravnim stručnjacima i autoritetima, osnovni izvori odgovornost i nezameranje, a potom supsidijarni pravila medjunarodnog prava. Prevedeno na narodni jezik ovo znači da ovi, živeći u realnom svetu, sude u skladu s politikom i golim interesom USA i njihovih partnera.
Istina je da moj ograničeni um ne može naći uzročnu vezu izmedju ovakovog sudovanja i tvrdnje autora da se radi o uvaženim vrhunskim pravnim stručnjacima i autoritetima.
Moram odati posebno priznanje autoru za razrešenje problema "kokoš ili jaje", ali ću se pohvaliti da sam i ja nešto naučio u svom životu, tj. da znam razlikovati jaje i mućak.
Podržavam autora u njegovoj ulozi trbuhozborca predsednika Tadića.

Meni nije baš jasno šta to znači da sud da je savetodavno mišljenje....je li davanje mišljenja uopšte u radnom opisu sudova? Nije mi jasno zašto onda meni nije dao Timor Varadi mišljenje kada sam dostavila svoj predmet pre više godina? Čak mi je i Haški sekretar odgovorio, a on nije? Izgleda da komunizam u kome je pojedinac (izrođen iz svoje zemlje)jači od institucije (na krivi način)grabi krupnim koracima...A krupnim koracima, čovek se ponekad saplete...

"Tračak svetla na kraju tunela mogao bi se, uz dosta ako i kada, naslutiti u najnovijoj izjavi predsednika Borisa Tadića da pregovorima o budućem statusu Kosova je potreban drugačiji fleksibilniji pristup."...
Sa ovim se slažem u potpunosti...
Najfleksibilnije bi bilo da se manemo dva koloseka, pa da poletimo....figurativno rečeno...Iz "avionske" udobnosti, i vožnja vlakom bude prijatnija...

Nikola Turajlić...Baš tako...